voda

Voda ili aqua (kemijska formula H₂O, prema tradicionalnom nazivu vodni okсид, novi sistematski naziv oksidan^[1]) je kemijska zlucina vodika i kiseonika. To je osnovna pretpostavka za postojanje zivota na Zemlji. Pri normalnoj temperaturi i pritisku to je bezbojna, prozirna tekućina bez mirisa i ukusa. U prirodi se nalazi u tri agregatna stanja: u krutom (sneg, led), u tečnom (voda) i u gasovitom (vodna para).

Je najrasprostranjenija supstanca na površini Zemlje. Je bitna komponenta biosfere i ima uz zemlju prvenstveni značaj za obezbedjivanje ishrane ljudstva. Sastoji se od 70% ljudskog tela i je neophodna za biljke i životinje.

Je osnovna komponenta biomase, glavni sredstvo za transport hranljivih materija, za njihovo apsorpciju i izlučivanje.
Za biljke je važno ne samo ukupno količine za godinu dana, već i pojava i raspodela tokom vegetacionog perioda u odnosu na njihove rastne faze.
Za mnoge životinje je voda direktno životno okruženje

Štruktúra vody

Voda predstavlja kemijsku zlucinu dva atoma vodika (H) i jednog atoma kiseonika (O). Atomi u molekuli vode su povezani jednostavnom polarnom kovalentnom vezom. Inter molekularna vodikova veza je uzrok npr. visoke temperature vrenja vode 100 °C.
Voda se u prirodi nalazi u gasovitom, tečnom i u krutom stanju.
Zbog svog dipolnog karaktera je voda dobrim rastvaralom ionskih zlucina.

Druhy vôd

Podľa obsahu rozpustených minerálnych látok

Pitna - sadrži malu količinu rastvorenih mineralnih materija
Destilovana – je uklonjena mineralnih materija
Mekana – sadrži malo mineralnih materija
Tvrda – iz podzemnih izvora, sadrži više mineralnih materija
- Mineralna – Prema sadržaju ukupnih rastvorenih čvrstih materija (RL) se prirodne mineralne vode dele na:
  - vrlo nisko mineralizovane (s sadržajem RL do 50 mg/l)
  - nisko mineralizovane (s sadržajem RL 50 – 500 mg/l)
  - srednje mineralizovane (s sadržajem RL 500 – 1500 mg/l)
  - visoko mineralizovane (s sadržajem RL 1 500 – 5 000 mg/l)
  - vrlo visoko mineralizovane (s sadržajem RL 5 000 – 15000 mg/l)
  - solane (s sadržajem RL preko 15000 mg/l)^[2].

Podľa účelu použitia

Koristička – u industrijskim fabrikama (smanji se tvrdoća vode i ona se ukloni Ca²⁺ i Mg²⁺), u prehrambenoj industriji se zahtijeva dekontaminovana voda (hlorovanje, ozonizacija, zračenje ultraljubičastim zračenjem)
Napajajuća – voda za parne kotlove, uklonjena mineralna sol, da ne nastane kotlovina, koja zamućuje cevi
Pitna – je prikladna za svakodnevno korištenje, uklonjena nečistoće, sadrži uravnoteženu količinu mineralnih materija tako da ne šteti zdravlju
Otpadna voda -Otpadna voda je zagađena voda, koja nastaje u industriji, u poljoprivredi, u kućanstvima, bolnicama, laboratorijima itd. Čisti se u čistionama otpadnih voda. Veliki fabrikanti imaju vlastite čistionice otpadnih voda. Sela odvode otpadnu vodu u najbliže čistionice otpadnih voda

Podľa výskytu

površinska (jezera,mora,oceani,...)
podzemna - mineralna
padobna (kiša,snež,...)

Vlastnosti

Fizikálne

Površinska napetost – je uzrok kapilarnih pojava, kao što je uspon vode u kapilarama zemlje i stena, mokrenje sposobnost, formiranje pene, itd.
Gustina – se povećava od 0 °C do temperature 3,98 °C, potom se pri višoj temperaturi smanjuje
Viskoznost – zajedno s gustinom značajno utiče na hidraulično ponašanje vode. Od njenih vrijednosti ovisi npr. brzina filtracije vode pjeskom, brzina sedimentacije. Smanjuje se s povećanjem temperature.
Električna vodljivost – ovisi o koncentraciji iona, o njihovom kretanju i temperaturi. Sadržaj rastvorenih soli i plinova povećava vodljivost vode.
Toplinska kapacitet – velike vodene površine kao jezera, mora, oceani se uključuju u regulaciju temperature na Zemlji.
Dodatne karakteristike
- Apsorpcija svjetlosti
- Radioaktivnost vode
- Promjene agregatnih stanja vode

Chemické

Su uslovljene sadržajem rastvorenih materija u vodi.

Senzorické

Moguće ih je utvrditi ljudskim fiziološkim organima. Temperatura, boja, mračnost, prozirnost, miris i ukus.

Zaujímavosti

Anomalija vode – pri temperaturi 3,98 °Celzija ima najvišu gustinu. Na osnovi ove karakteristike mogu vodeni životinje preživjeti zimu ispod površine, jer voda ne zamrzne sve do dna.
Pri prelasku iz tečnog u gasovito stanje povećava svoj volumen 1 700 puta, čime izvrši volumenski rad.
22. mart je proglašen kao Svetovni dan vode (World Water Day)

Voda v prírode

Výskyt

Voda se u prirodi slobodno nalazi u svim tri agregatna stanja.

Tuhé

Voda se u obliku leda i snijega nalazi na velikim nadmorskim visinama, pri čemu visina, u kojoj se led s snijegom prirodno nalazi se prema polima postepeno smanjuje. Gotovo cijela površina Antarktide i Arktide je većinom godine zaleđena. Takođe se snijeg i led u velikom količini nalaze u mjerovom pojasu u razdoblju zime, kada tečna voda spontano zamrzne i padobine su u obliku snijega.

Kvapalné

U tečnom agregatnom stanju se na Zemlji voda nalazi u najvećem količini. Obično se nalazi u obliku jezera, rijeka, potoka, oceana i mora, nalazi se u zemlji i u boljištima. Većina vode se nalazi u oceanima u obliku slane vode, pri čemu pokriva 71% svjetske površine.

Plynné

Vodna para se nalazi u atmosferi i njen udio se kreće od 1 do 4 posto.

Kvantové (dočasné pomenovanie)

Najnovije otkriveno stanje vode, koje pokazuje znake kvantnog sistema. U prirodi se našlo u supermalim kanalima šestougaonog presjeka unutar minerala beril, čijim odredama su i dragocjenosti akvamarin i smaragd.

Jednostavno možemo reći da tuneliranje podrazumijeva da čestica (u ovom slučaju cijela molekula vode) može preći prekacu, tj. pretunelirati se kroz nju i biti istovremeno na obje strane, odnosno bilo gdje unutar prekace.^[3]

Kolobeh vody v prírode

Bližšie informácie v hlavnom článku: Kolobeh vody

Zem prima zračenje iz Sunca, zemski površina se zagrije, voda se pretvori u paru, koja izlazi u atmosferu. U hladnijem okruženju atmosfere se vodne pare kondenziraju, formiraju oblake, u tečnom ili krutom obliku padaju na zemski površinu i odmah počinju tekuti po njoj ili u nju ulaziti. Dijelina padovanih padobina se ispari i nastavi dalje u kruženju.

Znečistenie vody

Voda se degradira kemijskim materijama, naftnim produktima, teškim metali, radioaktivnim otpadima, splavovima. Među najveće izvore zagađenja su proizvodnja celuloze i papira, obrada nafta – naftni ugljovodici uzrokuju mirisne i ukusne nedostatke voda.

Využitie človekom

Čovjek za svoju dnevnu potrebu koristi pitnu vodu. Za pitnu vodu se mora obraditi površinska voda (u vodovodima). Prvo se ostave da se usade čvrste materije, zatim se u vodu dodaju kemijske materije. Te s nečistoćama formiraju sediment, nastaju paprike, koje se usadjuju na dno. Na ovaj način obradjenja voda se filtrira kroz pjeskoviti filtar. Filtar uhvati neusadjeni paprike i druge nečistoće. Neuhvati međutim npr. ulja, boje.

Funkcia vody

biološka – ishrana ljudstva, faune, flori, klimatski i zemljišni faktor
zdravstvena – lična i javna higijena čovjeka, čišćenje, uklanjanje otpada, grijanje, klimatizacija, itd.
kulturalna i estetska – ukrašavanje krajevita