Polypropilen

Polypropilen ili polypropén (kratica PP ili POP) je  termoplastički polimer iz grupe polyolenova koji se koristi u mnogim sektorima uključujući prehrambeni sektor, tekstilnu industriju i laboratorijsko opremanje. Prodaje se pod trgovinim imenima Tipplen, Tatren itd.

Polypropilen se ističe vrlo dobrim hemijskom i mehaničkom otpornosću. Imenuje mu se međunarodni identifikacioni broj za plastične materijale 5. Godine 2001. godišnja svetska proizvodnja polypropilena dostigla je 30 miliona tona.

Hemijske i fizičke osobine

Većina komercijalno korištenog polypropilena ima stepen kristalizacije između niskotlačnog polietilena (HDPE) i visokotlačnog polietilena (LDPE). Isto je i sa modulom elastičnosti (otprilike 1 450 N/mm²). Općenito, polypropilen ima bolje fizičko-hemijske osobine od polietilena. Nedostatak polypropilena je što se pri niskim temperaturama lomi. Upotrebljiv je pri temperaturi do 100 °C do 110 °C, pri temperaturi 160 – 165 °C počinje taljenje kristala.

Polypropilen se ističe srednjom molarnom masom, omogućava stvaranje velikog broja kopolimera, čime je moguće modificirati njegove fizičko-hemijske osobine — često se koriste npr. punila (mastika, gips, staklena vlakna). Gustoća polypropilena ovisi o više faktora, posebno o stepenu kristalizacije; kreće se od 0,895 g/cm³ do 0,92 g/cm³ (radi se u biti o jednom od najlakših plastika).

Proizvodnja

 

Segment molekule izotaktičkog (gore) i sindiotaktičkog (dole) polypropilena.

Pri proizvodnji polypropilena važno je razumijevanje povezanosti između takticiteta makromolekula i osobina nastalog polimera. Relativna orijentacija metilnih grupi susjednih monomera ima veliki utjecaj na sposobnost polypropilena da kristalizira.

Na razliku od drugih polimera koji sadrže vinilnu grupu, polypropilen se ne proizvodi radikalnom polimerizacijom. Takav postupak bi doveo do slučajne orijentacije metilnih grupi — nastaje tzv. ataktički polypropilen, koji je amorfan. Amorfan polypropilen je slabo čvrst i kao konstrukcijski materijal gotovo nepouživljiv.

 

Model dijela molekule sindiotaktičkog polypropilena.

Većina trenutno proizvedenog polypropilena proizvodi se u prisustvu titanovih klorida kao katalizatora, kada nastaje izotaktički polypropilen.